U okviru obeležavanja 4. oktobra, Dana oslobođenja Vranja u Prvom svetskom ratu, kraj Spomen kosturnice na Šapranačkom groblju, odata je pošta stradalima iz Vranja i okoline.

O stradanju srpskog naroda govorio je gradonačelnik dr Slobodan Milenković.

„Dok stojimo pred simbolom koji svedoči o sinovima stradalnicima, odajemo počast onima čija su imena zauvek upisana u temelje slobode naše nacije. Onima, koji su hrabro stali pred mnogo jačima od sebe, inspirisani idejom o oslobađanju i ujedinjenju poniženih i obespravljenih. Onima, koji su napuštajući svoj prag, otišli u večnost koja im pripada.

Ne zaboravimo i činjenicu da je srpski narod preživeo i jedan od najvećih egzodusa modernog vremena. Albanska golgota bila je istorijski trenutak nestvarne patnje i stradanja.

Prema pojedinim izvorima, na put spasenja, preko crnogorskog krša i albanskih klisura, krenulo je oko 400.000 vojnika i civila. Međutim, oko 250.000 duša nije dočekalo kraj svog mučeništva. I upravo tada, kao nebrojano puta u istoriji, srpska se vojska ponovo rađa. Iz pepela. Gotovo iz ničega, ponovo se rađa vojska oslobodilaca, pred čijim naletima, jedna za drugom, padaju horde osvajača, zatečene i izbezumljene. Ponižene od strane srpskih seljaka i golobradih mladića, koji su jurili, tamo daleko, gde cveta limun žut. Jer je tamo bila Srbija i njihov jedini put.

Dragi prijatelji,

živimo u surovom civilizacijskom trenutku, koji karakterišu brojni pokušaji falsifikovanja istorije. Pokušavaju da od dželata naprave žrtvu. Srbija nikada u svojoj istoriji nije vodila osvajačke ratove. Istina je, međutim, potpuno drugačija. Srbi su samo hteli da sačuvaju svoja hiljadugodišnja ognjišta, koja su oduvek bila ucrtana u mapama jačih i moćnijih. Onih željnih tuđega sunca. 

Zato nam seni naših pradedova, seni sa Cera i Kolubare, Krfa, Vida, Kajmakčalana, Ristovca i Surdulice, poput nevidljivih  svetionika, pokazuju put kojim moramo ići. To je put negovanja kulture sećanja, put vere i sabornosti, sloge i saglasja. To je jedini put kojim ćemo sačuvati našu dušu i naše postojanje. Našu Srbiju.

Jer, kako je već pisao Aleksa Šantić:„I svuda gdje je srpska duša koja, tamo je meni otadžbina moja,  moj dom i moje rođeno ognjište“.

Dragi prijatelji, poštovani sugrađani, još jednom vam čestitam 4. oktobar, Dan oslobođenja Vranja u Prvom svetskom ratu. Živelo Vranje, živela Srbija“, rekao je u svom govoru gradonačelnik Vranja dr Slobodan Milenković.

U ime Udruženja potomaka ratnika oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. govorila je predsednica Udruženja Olivera Đorđević. „Moramo da se sećamo naših hrabrih predaka. Čovek umire dva puta, jednom kad umre, drugi put kada ga niko više ne pominje. Mi imamo obavezu da uvek pominjemo sve naše žrtve. Zato im odajemo počast i uz liturgiju i sveće ispraćamo u njihovu rajsku kuću“, rekla je Olivera Đorđević.

Na Spomen kosturnicu, vence i cveće položili su gradonačelnik Vranja dr Slobodan Milenković sa saradnicima, komandant Četvrte brigade Kopnene vojske pukovnik Srđan Glavonjić sa saradnicima, zamenik predsednika gradske opštine Vranjska Banja Marko Nikolić, delegacije PU Vranje, Centra BIA Vranje, Udruženja potomaka ratnika oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine, SUBNOR-a, Pokreta veterana, Srpskih ratnih veterana, Vojnih penzionera kao i učenici srednje Hemijsko – tehnološke škole, u ime  srednjih škola.

Pomen poginulima služio je arhiepiskop i mitropolit vranjski g-din Pahomije sa sveštenstvom.

U programu su nastupili Gradski mešoviti hor, pod vođstvom Aleksandre Savić, članovi orkestra Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ Milan Stojanović i Aleksandar Pavlović i glumac vranjskog Pozorišta Nikola Stojković.