Ovo je priča o Mihaeli Milenković, maturantkinji vranjske gimnazije „Bora Stanković’’, koja se svojim talentom za pisanje izdvojila od svojih vršnjaka ne samo u Vranju, već i u Srbiji. Vranjanka po rođenju upravo je završila Gimnaziju "Bora Stanković" i to prirodno – matematički smer. Sebe opisuje kao znatiželjnu, ali pre svega upornu osobu, koja ne odustaje od svojih snova. Tokom srednje škole Mihaela je učestvovala na brojnim takmičenjima iz različitih predmeta, organizovanim u gradu, širom zemlje, kao i van njenih granica i gotovo uvek se nalazila u samom vrhu, osvajajući uglavnom neko od prva tri mesta. Kruna svih uspeha je prvo mesto na nedavno održanoj Književnoj olimpijadi u Beogradu, u konkurenciji od 200 najboljih učenika iz cele Srbije. Na pitanje kako je došlo do spajanja prirodnih nauka i književnosti kaže da je književnost ono što je najbolje predstavlja i da je to talenat koji ona na različite načine neguje da ne bi stagnirao.

„Čitanje sam zavolela još u prvom razredu osnovne škole i smatram da sam se još tada čak i nesvesno opredelila za ono čime se sada bavim. U suštini svet pisane reči me je oduvek privlačio. Smatram da je to povezano sa tim sto su mi roditelji od najranijeg detinjstva čitali pred spavanje, što je po meni najbolji način razvijanja ovog vida kreativnosti kod deteta. A na taj njihov trud ja sam im uzvratila tako što sam svaku slikovnicu znala napamet. Kasnije, kada sam pošla u peti razred oprobala sam se i u prirodnim naukama i tu sam takođe imala uspeha, pogotovo iz biologije i hemije. Zbog toga sam i upisala matematički smer, ali i pored toga što sam svoju budućnost u većem delu posvetila prirodnim naukama, ja književnost nosim u sebi, jer jedino kada pišem ja otkrivam sebe samu. Kada pišete, vi ste potpuno svoji i kroz vaš rad moguće je sagledati svako osećanje koje zadata tema budi u vama. Svaka napisana priča najbolji je izraz duše pisca i zbog toga ja pišem. Meni nije teško da ljubav prema prirodnim naukama usaglasim sa ljubavlju prema književnosti i iako moji afiniteti ljudima deluju kontradiktorno u stvari mogu da budu u besprekornoj koheziji ukoliko pronađete valjanu ravnotezu,’’ ističe Mihaela Milenković.

Ona kaže da ne zna tačan broj odličja koje je osvojila, ali je sigurna da ima više od 20 samo literarnih priznanja, a iz ostalih oblasti preko 10. „Trenutno sam pod utiskom prvog mesta na republičkom nivou takmičenja Književna olimpijada koje sam osvojila nedavno. To je kruna mog rada i truda koji sam uložila u protekle četiri godine i izdvojiću je kao najdražu nagradu, jer zahvaljujući njoj sam oslobođena prijemnog na Filozofskom fakultetu u Nišu. I ostale nagrade su mi jako drage, ali ovu izdvajam zato što je konkurencija od preko 200 najboljih učenika iz cele Srbije bila prilično jaka, a ja sam se izborila za ovakav rezultat. Imala sam maksimalnih 20 poena’’, priča nam Mihaela Milenković. Kaže da joj sve ove nagrade mnogo znače, jer na taj način zna da je njen trud prepoznat. „Za svako takmičenje sam zaista uložila veliki napor i neopisivo je lep osećaj kada za to dobijete nagradu kao potvrdu da niste trošili svoje vreme uzalud. Moje nagrade mi znače zbog toga što su me naučile da su ciljevi koje sebi zadajem dostižni i da ne postoji nemoguće za nekog ko se trudi, veruje i nada. Kroz sva ova takmičenja naučila sam da budem istrajna i da se izborim za sebe. Jedna moja priča se nedavno našla u zbirci „Putevima Ilira’’ i tu sam prvi put dobila puna autorska prava kao mladi autor. Priča se zove „Svemir je jaci od vremena’’ i važno je reći da je ovo prva moja priča koja je žanrovski opredeljena kao naučno-fantastična. Tom pričom sam izašla iz okvira duhovnih i patriotskih tema kojima se najčešće bavim, želeći da se oprobam u nečemu za mene sasvim novom. Drago mi je što sam imala uspeha,’’ kaže Mihaela Milenković.

Kao i većina mladih i ona ima svoje uzore. Kaže da su to u književnosti pisci ruskog realizma, pre svih Dostojevski i Tolstoj. Smatra ih najvećim genijima književnosti koji su, svaki iz svog ugla, na najbolji način prikazali društvo, čije se mane i vrline manifestuju i danas. „Oni su pisci koji prkose vremenu, njihov rad je univerzalan i odnosi se na sve prošle i buduće epohe. Što se tiče uzora iz okruženja to su pre svih majka, koja je u svakoj situaciji sposobna da pruži ljubav i podršku meni i bratu, zatim tetka, koja je uspešni lekar i volela bih da moj razvoj u karijeri bude uspešan koliko i njen. I na kraju baka, umetnička duša,od koje sam nasledila dar za pisanje,’’ ističe Mihaela.

Na putu do uspeha najveća podrška joj je porodica, posebno mama. Ona je njen glas razuma, koji joj skoro surovo iskreno uvek ukaže gde greši, a Mihaela nastoji da sluša njene savete i uzda se u njeno iskustvo.

Kaže da iako ima sve manje slobodnog vremena ipak trenira tenis i uči strane jezike. „Trudim se da poboljšam svoje znanje engleskog i ruskog, a počela sam da učim i italijanski. Takođe, volim  da igram šah u slobodno vreme, mada slobodnog vremena zadnjih godinu dana gotovo i da nemam’’, priča nam ova talentovana devojka.

Planira da upiše Medicinski fakultet u Nišu, odsek farmacija, i za prijemni se aktivno sprema, kao i Filozofski fakultet u Nišu, odsek srbistika, koji je na neki način već i upisala, zahvaljujući nagradi na republičkom takmičenju Književna olimpijada.

„Moja poruka mladima je da nikad ne odustaju. Trud kombinovan sa istrajnim i upornim karakterom je jedini način da se dođe do cilja i da se ostvare snovi. Ali pri svemu tome ukoliko u sebi nosimo takmičarski duh, moramo i da ga kontrolišemo, kako ne bi prerastao u nezdravu ambiciju. Stoga moramo da u našem srcu negujemo veru, nadu i ljubav, jer od svakog uspeha je važnije da budemo ljudi, u najplemenitijem smislu te reči. Ja sam to naučila kroz pravoslavnu veru. Znači, formula koju ja primenjujem je: trud + upornost × vera + nada + ljubav,’’ poručuje Mihaela Milenković.