Ово jе прича о Михаели Миленковић, матуранткињи врањске гимназиjе „Бора Станковић’’, коjа се своjим талентом за писање издвоjила од своjих вршњака не само у Врању, већ и у Србиjи. Врањанка по рођењу управо jе завршила Гимназиjу "Бора Станковић" и то природно – математички смер. Себе описуjе као знатижељну, али пре свега упорну особу, коjа не одустаjе од своjих снова. Током средње школе Михаела jе учествовала на броjним такмичењима из различитих предмета, организованим у граду, широм земље, као и ван њених граница и готово увек се налазила у самом врху, осваjаjући углавном неко од прва три места. Круна свих успеха jе прво место на недавно одржаноj Књижевноj олимпиjади у Београду, у конкуренциjи од 200 наjбољих ученика из целе Србиjе. На питање како jе дошло до спаjања природних наука и књижевности каже да jе књижевност оно што jе наjбоље представља и да jе то таленат коjи она на различите начине негуjе да не би стагнирао.

„Читање сам заволела jош у првом разреду основне школе и сматрам да сам се jош тада чак и несвесно определила за оно чиме се сада бавим. У суштини свет писане речи ме jе одувек привлачио. Сматрам да jе то повезано са тим сто су ми родитељи од наjраниjег детињства читали пред спавање, што jе по мени наjбољи начин развиjања овог вида креативности код детета. А на таj њихов труд jа сам им узвратила тако што сам сваку сликовницу знала напамет. Касниjе, када сам пошла у пети разред опробала сам се и у природним наукама и ту сам такође имала успеха, поготово из биологиjе и хемиjе. Због тога сам и уписала математички смер, али и поред тога што сам своjу будућност у већем делу посветила природним наукама, jа књижевност носим у себи, jер jедино када пишем jа откривам себе саму. Када пишете, ви сте потпуно своjи и кроз ваш рад могуће jе сагледати свако осећање коjе задата тема буди у вама. Свака написана прича наjбољи jе израз душе писца и због тога jа пишем. Мени ниjе тешко да љубав према природним наукама усагласим са љубављу према књижевности и иако моjи афинитети људима делуjу контрадикторно у ствари могу да буду у беспрекорноj кохезиjи уколико пронађете ваљану равнотезу,’’ истиче Михаела Миленковић.

Она каже да не зна тачан броj одличjа коjе jе освоjила, али jе сигурна да има више од 20 само литерарних признања, а из осталих области преко 10. „Тренутно сам под утиском првог места на републичком нивоу такмичења Књижевна олимпиjада коjе сам освоjила недавно. То jе круна мог рада и труда коjи сам уложила у протекле четири године и издвоjићу jе као наjдражу награду, jер захваљуjући њоj сам ослобођена приjемног на Филозофском факултету у Нишу. И остале награде су ми jако драге, али ову издваjам зато што jе конкуренциjа од преко 200 наjбољих ученика из целе Србиjе била прилично jака, а jа сам се изборила за овакав резултат. Имала сам максималних 20 поена’’, прича нам Михаела Миленковић. Каже да jоj све ове награде много значе, jер на таj начин зна да jе њен труд препознат. „За свако такмичење сам заиста уложила велики напор и неописиво jе леп осећаj када за то добиjете награду као потврду да нисте трошили своjе време узалуд. Моjе награде ми значе због тога што су ме научиле да су циљеви коjе себи задаjем достижни и да не постоjи немогуће за неког ко се труди, веруjе и нада. Кроз сва ова такмичења научила сам да будем истраjна и да се изборим за себе. Jедна моjа прича се недавно нашла у збирци „Путевима Илира’’ и ту сам први пут добила пуна ауторска права као млади аутор. Прича се зове „Свемир jе jаци од времена’’ и важно jе рећи да jе ово прва моjа прича коjа jе жанровски опредељена као научно-фантастична. Том причом сам изашла из оквира духовних и патриотских тема коjима се наjчешће бавим, желећи да се опробам у нечему за мене сасвим новом. Драго ми jе што сам имала успеха,’’ каже Михаела Миленковић.

Као и већина младих и она има своjе узоре. Каже да су то у књижевности писци руског реализма, пре свих Достоjевски и Толстоj. Сматра их наjвећим гениjима књижевности коjи су, сваки из свог угла, на наjбољи начин приказали друштво, чиjе се мане и врлине манифестуjу и данас. „Они су писци коjи пркосе времену, њихов рад jе универзалан и односи се на све прошле и будуће епохе. Што се тиче узора из окружења то су пре свих маjка, коjа jе у свакоj ситуациjи способна да пружи љубав и подршку мени и брату, затим тетка, коjа jе успешни лекар и волела бих да моj развоj у кариjери буде успешан колико и њен. И на краjу бака, уметничка душа,од коjе сам наследила дар за писање,’’ истиче Михаела.

На путу до успеха наjвећа подршка jоj jе породица, посебно мама. Она jе њен глас разума, коjи jоj скоро сурово искрено увек укаже где греши, а Михаела настоjи да слуша њене савете и узда се у њено искуство.

Каже да иако има све мање слободног времена ипак тренира тенис и учи стране jезике. „Трудим се да побољшам своjе знање енглеског и руског, а почела сам да учим и италиjански. Такође, волим  да играм шах у слободно време, мада слободног времена задњих годину дана готово и да немам’’, прича нам ова талентована девоjка.

Планира да упише Медицински факултет у Нишу, одсек фармациjа, и за приjемни се активно спрема, као и Филозофски факултет у Нишу, одсек србистика, коjи jе на неки начин већ и уписала, захваљуjући награди на републичком такмичењу Књижевна олимпиjада.

„Моjа порука младима jе да никад не одустаjу. Труд комбинован са истраjним и упорним карактером jе jедини начин да се дође до циља и да се остваре снови. Али при свему томе уколико у себи носимо такмичарски дух, морамо и да га контролишемо, како не би прерастао у нездраву амбициjу. Стога морамо да у нашем срцу негуjемо веру, наду и љубав, jер од сваког успеха jе важниjе да будемо људи, у наjплеменитиjем смислу те речи. Jа сам то научила кроз православну веру. Значи, формула коjу jа примењуjем jе: труд + упорност × вера + нада + љубав,’’ поручуjе Михаела Миленковић.